Poremecaji licnosti

Poremećaj se javlja u ranom odraslom dobu i češći je kod žena, nego kod muškaraca. Prevalencija histrioničnog poremećaja ličnosti u opštoj populaciji iznosi 2 do 3 %.

Klinički opis osoba s histrioničnim poremećajem ličnosti uključuje sledeće bitne stavke:
Njihovo ponašanje izgleda šarmantno i zavodljivo, traže pažnju, ali to rade na labilan način, pokazujući kapricioznost i, neretko, površno i sujeverno ponašanje.
Njihov interpersonalni stil je manipulativan sa osnovnom težnjom da budu u centru pažnje. Kako bi dobile željenu pažnju, često su sklone flertu i egzibicionističkim ponašanjima.
Njihov misaoni stil je usmeren na određene oblasti i na izbegavanje skrivene zavisnosti od drugih ljudi. Zavisnost poriču i negiraju, a dobrim delom je maskiraju obiljem apstraktnih tipiziranih tema.
Temperament ovih osoba je veoma responzivan na dečji način i orijentisan ka dobijanju nagrada. Mnogi stručnjaci tvrde da bitnu ulogu u razvoju ovog poremećaja imaju i genetski faktori.
Osnovna poruka koju su dobijale od roditelja, mogla bi se sažeti u sledećoj rečenici „ Dobićeš pažnju kada budeš radio/la ono što ja (roditelj) hoću“. S tim u vezi, osobe s ovim problemom su često rasle u porodicama u kojima nije bilo jasne strukture, nisu im postavljane jasne granice, a roditelji su pružali nedoslednu pažnju, tako da dete nije moglo da predvidi koja ponašanja su roditeljima poželjna. Takođe, roditelji dece koja su kasnije razvila ovaj poremećaj, često nisu bili skloni kritici i kažnjavanju, ali nisu bili sposobni ni za pokazivanje dubokih emocija i dosledno iskazivanje ljubavi.
Ono što ovakve osobe same sebi govore, svesno ili predsvesno, je da moraju biti u centru pažnje. Dakle, okrenute su ka ljudima, ali s ciljem da ih šarmiraju i od njih dobiju željenu pažnju.
Svet vide kao mesto koje ih čini nervoznim, anksioznim, stoga smatraju da „treba“ ili „mora“ da im se pruži posebna pažnja, uvažavanje i briga.
Optimalni kriterijum za prepoznavanje histrioničnog premećaja ličnosti iz DSM-IV-TR je onaj koji ukazuje da se ovakve osobe osećaju nelagodno u situacijama u kojima nisu u centru pažnje.

Pored poremećaja u temperamentu i mogućih genetskih faktora, na stvaranje ovog poremećaja, kao i svakog drugog poremećaja ličnosti, utiču rano detinjstvo i loši porodični obrasci. Osobe s ovim poremećajem su bile u lošem odnosu s roditeljem istog pola, a dobijale su (često neadekvatnu) pažnju od roditelja suprotnog pola. Takve osobe će se, još od adolescencije, jako truditi da zavedu pojedince suprotnog pola, i ulaziti u „igre moći“ sa osobama istog pola. Taj obrazac će se kod njih ponavljati tokom čitavog života, i u toku terapijskih seansi, sve dok ne dođe do poboljšanja. Budući da nisu uspele da se identifikuju s roditeljem svog pola, nikada nisu uspele da razviju stabilan identitet. Zavodljivost im, stoga, dobrim delom služi za kompenzovanje osećaja lične neadekvatnosti, konfuznog identiteta i seksualne uloge.
Osobe s ovim problemom najčešće na terapiju dolaze povodom problema u ljubavnim odnosima. Ukoliko je terapeut suprotnog pola, težiće da budu šarmantne i zavodljive. Ukoliko je, s druge strane, terapeut istog pola kao i osoba s ovim problemom, težiće da se takmiče, nameću svoje mišljenje i omalovaže terapeuta.
Ovakve osobe su sklone pokazivanju preteranih emocionalnih reakcija. Često su nefokusirane u seansama (takođe i u privatnom životu) i nedosledne. Pokazuju priličan deficit u ispoljavanju saosećanja, što je u skladu s njihovom idejom da treba da budu tretirane na posebno pažljiv način jer ih svet čini nervoznim. Njihovo mišljenje je puno vizualizacija, na svet gledaju globalno i ekspresionistički, nisu u stanju, niti su voljne da se fokusiraju na detalje. Oni su im nevažni i imaju priličan problem da na njih obrate pažnju. S druge strane, imaju izuzetno razvijenu sposobnost imaginacije. Od socijalnih veština, koje se inače, u skladu s normalnim razvojnim zadacima, uče u detinjstvu, najveće manjkavosti pokazuju kada treba da rešavaju probleme, da se usredsrede na sebe i svoje ciljeve. Često imaju probleme i s vođenjem računa o novcu i, generalno, pravljenjem i pridržavanjem planova i rasporeda.